Vieja synspila

Razred: Actinopterygii
Red: Perciformes
Porodica: Cichlidae
Rod: Vieja
Vrsta: synspila (Hubbs, 1935)




Vieja synspila je ciklid naucno opisan 1935 godine od strane Hubbs–a pod imenom Cichlasoma synspilum. Mnogi ovog fascinantnog ciklida klasifikuju u rod Paratheraps, a kako ga vecina vodi u rodu Vieja, i mi cemo za sada ostati pri tom. Vieja synspila dolazi iz Srednje Amerike. Zivi na juznom delu poluotoka Yucatan u Meksiku, severnom i sredisnjem podrucju Belize, kao i u reci Usumacinta i njenim pritocima u Meksiku i Gvatemali. Najcesce se nalazi u velikim rekama, jezerima ili lagunama gde je protok vode usporen. Nije vazno jesu li vode bistre ili mutne, nastanjuju i jedne i druge. Pronadjeni su i u blago slanim vodama, postoji cak izvestaj da se razmnozavaju u moru (Jean Claude Nourissat, 1991). Dno je vecinom peskovito i muljevito, sa ponesto biljaka, pa se na njemu zadrzava dosta potopljenog drveca. Primarno su biljojedi, mada mogu biti i svastojedi kako bi opstali i preziveli. ali ipak im hrana biljnog porekla (vecinom alge) predstavlja glavnu hranu.
Obojenost Vieja synspila  je nesto sto ih cini drugacijim od vecine ostalih ciklida. Ukratko, ovo je sareni ciklid. Glava je crvene boje, a nakon toga po telu sledi mesavina zelene, zlatne, crvene, narandzaste i plave boje. I peraja su sarena. Ledjna i repna peraja pretezno narandzasto zlatnih boja, a analna i trbusna peraja u plavo zelenim tonovima. Uz to, postoje jos i varijacije obojenosti Vieja synspila, zavisno od lokaliteta sa kojega dolaze.
Muzjaci narastu i do 36 cm dok su zenke nesto manje. Odraslim muzjacima u pravilu izraste karakteristicna izbocina na celu. Izrazenijih su boja od zenki, ali zenke su daleko od toga da su bezbojne. Zato su mlade ribe poprilicno neugledne i neupadljive. Pocinju dobijati boje tek kad narastu preko 10 cm, za sta im treba preko godinu dana. Obojenost ovih ciklida dovela je do toga da su na azijskom trzistu ukrstali Vieja synspila  sa drugim ciklidima. To je dovelo do riba koje ne postoje u prirodi, tzv. hibridima, kao npr. papagaj ciklid.
Ovaj impresivan ciklid koji naraste i preko 30 cm cini jedinstvenu draz u svakom akvarijumu. Velicina Vieja synspila  predstavlja ogranicavajuci faktor jer zahteva vrlo velike akvarijume, pa zbog toga i nije njihov cest stanovnik. Odrasli par ovih ciklida ne bi smeo biti u akvarijumu manjem od 400 litara. Stavise, tek ce se u akvarijumima od 600 i vise litara (duzina 200 cm i vise, visina barem 50 cm) osecati ugodno i nece biti pod stresom.
Ako se akvarijum uredjuje prema stanistu iz kojega dolaze, na dno treba staviti pesak pomesan sa sljunkom razne granulacije, kamenje, potopljena drva i panjeve. Mora im se omoguciti dosta zaklona i skrovista, jer premda su ovo veliki ciklidi, po prirodi su dosta plasljivi. Priguseno svetlo pomoci ce da ne budu pod stresom. Kako su vecinom biljojedi, biljke ne treba stavljati u akvarijum, jer ce ih pojesti ili u najboljem slucaju prekopati i unistiti. Spadaju u mirnije ciklide, koji samo u doba parenja prikazuju teritorijalnu agresivnost. U velikim akvarijumima ih se moze bez problema drzati s manje agresivnim srednje americkim ciklidima: "Heros" salvini, Parachromis managuensis, Petenia splendida, Thorichthys meeki, Paratheraps bifasciatus, Vieja heterospila, V. maculicauda…





Sto se ishrane tice nisu probiljivi. Prihvati ce svu ponudjenu hranu, koja treba biti raznovrsna i primarno biljnog porekla (krastavci, salata, spanac, grasak, mekano voce…).Voda bi trebala biti između 24 i 28 ºC,  pH 6.8-8 (7.0), dH 2-15. Ne spadaju u osetljive ciklide, pa ce se priviknuti na razne uslove, ali oni moraju biti konstantni. Sama velicina ovih ciklida zahteva odlicnu filtraciju sa uspostavljenim atmosverskim kruznim tokom tj.sprey bar. Amonijak i nitrit trebaju biti na nuli, dok kolicina nitrata treba biti u razumnoj koncentraciji. Da bi se sve to postiglo, uz odlicnu filtraciju i dobar tok vode (sprey bar), potrebno je redovno nedeljno menjati prilican deo akvarijumske vode.
Razmnoziti Vieja synspila  je ponekad prilicno tesko, prvenstveno zbog toga sto se tesko nalazi kompatibilan par. Ako se jednoj od riba ne svidi njen odabranik, do uspjesnog parenja nece nikada ni doci (te dve ribe nece se podnositi i slabija ce biti ili ubijena ili maknuta iz akvarijuma). Zbog toga bi bilo idealno uzeti malo jato ovih ciklida i pustiti ih da odrastu i sami se upare. Kada je par oformljen, ostale Vieja synspila treba odvojiti.
Do mresta dolazi na prethodno ociscenom i pripremljenom mestu, velikoj kamenoj gromadi ili ponekad u pecini. Zenka nosi vrlo velik broj jajasaca, do 1200, koje zatim muzjak oplodi. Tokom parenja muzjak postaje agresivan prema zenki. Ako pretera sa agresivnoscu, treba ukloniti zenku.Prvi pokusaji mresta u pravilu propadaju zbog neiskustva riba. Nakon sto uspeju sa prvim mrestom, Vieja synspila postaju uspesni i brizni roditelji. Mlade ribice se izlegnu iz jajasca nakon 2 – 3 dana, proplivaju nakon sljedecih 4 – 5 dana. Oba roditelja se intenzivno brinu za svoj pomladak. Ribicama treba davati sveze uzgojene artemije i drugu kvalitetnu hranu. Roditelji se dugo brinu za mlade ribice, kod njih nije primecen hanibalizam. Osim, ukoliko su roditelji spremni za novi mrest, postaju agresivni prema podmlatku i te male ribice treba odvojiti od svojih roditelja.
Vieja synspila je prelep ciklid srednje Amerike. Svojom velicinom i prelepim koloritom ostavlja snazan utisak na svakoga. Jednostavno ih je za drzati, ali samo ukoliko im se pruze osnovni uslovi, prvenstveno dovoljno veliki i prostran akvarijum. Ukoliko jos bude i kompatibilan par, uzitak velikog legla je nesto sto se recima nemoze opisati. Svakako, ciklid za preporuku.