Julidochromis

Razred: Actinopterygii
Red: Perciformes
Porodica: Cichlidae
Rod: Julidochromis

Julidochromis je maleni rod endemicnih ciklida sa podrucja jezera Tanganyika. Telo im je vitko i duguljasto, a njuska siljata. Usta su malena ali prilagodjena prikupljanju sitnih beskicmenjaka sa stena, sundjera i algi. Mikropredatori su i pripadaju u skup insektivora, a kao i vecina ciklida iz jezera Tanganyika, vole brstiti alge sa stena. Vrlo su maleni rastom, izmedju 7.5 cm. do 15. cm. Vecina vrsta se moze smatrati patuljastim ciklidima. Neobicno za ciklide, kod nekih pripadnika roda Julidochromis zenke su vece od muzjaka.
Do sada je priznato i naucno opisano pet vrsta roda Julidochromis:
•1   Julidochromis dickfeldi (Staeck, 1975)
•2   Julidochromis marlieri (Poll, 1956)
•3   Julidochromis ornatus (Boulenger, 1898)
•4   Julidochromis regani (Poll, 1942)
•5   Julidochromis transcriptus (Matthes, 1959)

1)

2)

3)

4)

5)



Moguce je napraviti dve vrste podela. Prema prvoj morofolosko – evoluciskoj u prvu grupu spadaju Julidochromis regani i Julidochromis marlieri, dok u drugu spadaju Julidochromis ornatus i Julidochromis transcriptus. Julidochromis dickfeldi je negde izmedju, neki naucnici cak smatraju da pripada rodu Chalinochromis.
Druga podela je zavisno od podrucja u kojem obitavaju. U prvu grupu koja zivi u plitkom kamenom stanistu spadaju – Julidochromis dickfeldi, Julidochromis marlieri i Julidochromis transcriptus. U drugu grupu koja zivi u prelaznom stanistu spadaju – Julidochromis regani i Julidochromis ornatus.
Teritorijalni su, i zadrzavaju se celo vreme u blizini svoga skrovista. Par metara okolo sklonista je radijus u kojem se krecu celi svoj zivot (samo J. regani odlazi dalje). Njihova im ranjivost od grabljivaca kada nisu u zaklonu mnogo ogranicava slobodu kretanja. Kako je voda u jezeru vrlo bistra i bogata kiseonikom, i u akvarijumima je potrebno vodu sto je vise moguce zasititi sa kiseonikom (pojacana aeracija). To posebno dolazi do izrazaja pri visokim temperaturama. Temperature iznad 29°C mogu biti smrtnosne za Julidochromise, pa u slucaju velikih vrucina vodu obavezno treba obogacivati sa kiseonikom. Idealna temperatura im je izmedju 23 - 27°C. U pogledu ishrane nisu previse zahtevni. Pripadaju u grupu svastojeda i prihvati ce gotovo svaku ponudjenu hranu, koja naravno treba biti raznovrsna i kvalitetna. Uz mesnu prehranu jako kaloricnu, treba im omoguciti i biljnu, najpozeljnije bi bilo da sami brste alge iz akvarijuma, jer to i inace cine u jezeru Tanganyika. I usne su im prilagodjene brstenju-skidanju, pa tako mnogo vremena provode gnjececi sundjere i sve hranjivo u njima. Treba se izbegavati hrana visoke masnoce i hrana bogata proteinima sisara (kravlje srce).
Voda u kojoj se drze Julidochromisi treba biti optimalnog kvaliteta. Kao i svi ciklidi iz Tanganyike, zahtevaju tvrdu vodu sa pH iznad 7.8 . Na dno akvarijuma trebao bi se staviti pesak, a na njega hrpe kamenja. Kamenje treba pazljivo sloziti kako bi bilo kompaktno, da kopanjem ciklida ne dodje do njegovog urusavanja i moguceg povredjivanja riba ili ostecenja akvarijuma. U akvarijum uredjen skladno Tanganyika jezeru nije potrebno stavljati biljke, jer ih u jezeru gotovo i nema (samo u plitkim zalivima). Ukoliko se odlucite za biljke, stavite one otpornije: Vallisneria, Anubias, Microsorium pteropus, Ceratophyllum... koje ce uz estetski efekt pomoci i odrzanju optimalnog kvaliteta vode. Minimalna velicina akvarijuma za manje vrste (Julidochromis ornatus i Julidochromis transcriptus) je 40-50 litara a za vece (Julidochromis regani, Julidochromis marlieri i Julidochromis dickfeldi) 75 litara, iako je naravno veci akvarijum pozeljniji.

Generalno gledajuci, prilicno ih je tesko razlikovati, pogotovo sto postoje i razlicite geografske varijante Julidochromisa. Dok su mladi zive kao samci, a kada polno sazreju zive u parovima. Prilikom drzanja Julidochromisa u akvarijumima, ne sme se zaboraviti da u jednom akvarijumu moguce imati samo jednu vrstu. U akvarijumima je primeceno da se Julidochromisi znaju medjusobno pariti i pri tome dolazi do nezeljenih hibrida. I agresija se takodje pojacava pa dolazi do cestih svadja medju razlicitim vrstama Julidocromisa koja moze za slabije pripadnike zavrsiti i smrtnonosno. Zato ih je pozeljno drzati u zajednickim akvarijumima sa drugim vrstama ciklida. Najoptimalnije ih je drzati u akvarijumima uredjenim po biotopu jezera Tanganyika i sa ciklidima iz toga jezera (rodovi Cyprichromis, Neolamprologus, Gnathochromis, Xenotilapia, Aulonocranus, Ectodus, Callochromis, Tropheus). Ponekad zna biti problema sa ciklidima slicnog ponasanja, ali ukoliko je akvarijum dovoljno veliki, i svakoj vrsti se omoguci potreban prostor, problemi ce se sami od sebe resiti.

Razlike izmedju muzaka i zenke su minimalne, po pravilu ih je gotovo nemoguce razlikovati po izgledu. Premda bi zenke J. marlieria i J. regania trebale biti vece od muzjaka, dok bi kod J. transcriptusa, J. dickfeldia i J ornatusa muzjaci trebali biti veci od zenki, to se nikako ne moze uzeti kao pravilo. Jedini siguran nacin odredjivanja pola Julidochromis je pregled genitalnih papila riba. Za to je potrebno dosta iskustva i znanja. Najjednostavniji nacin odredjivanja pola je pustiti da majka priroda uzme stvari u svoje ruke. Potrebno je uzeti vise mladih jedinki i omoguciti im zajednicko odrastanje i polno sazrevanje, koje nastupa izmedju 12 – 18 meseci zivota. Kada ribe polno sazreju, same izmedju sebe formiraju parove. Tada ih treba odvojiti, jer kod vecine Julidochromisa dolazi do medjusobne netrpeljivosti i iskazivanja velike agresije prema pripadnicima svoje vrste.
Monogamni su, a nacin mresta im je leglo u pecini,cupu ili vecoj skoljci. Julidochromisi su za sada jedini ciklidi kod kojih je sa sigurnoscu utvrdjeno da formirani par citav svoj zivot ostaje zajedno. Jedan od glavnih razloga je taj sto svaka jedinka ima specifican izgled, pa ih je zbog toga bilo lakse i kontrolisati. Medjutim, naucnici (Lewis, 1975; Doyle, 1978) su dosli do zakljucka da parovi prvenstveno ostaju zajedno zbog zastite skrovista, a ne zbog parenja. Kada je par formiran, ne treba vise premestati unutrasnju dekoraciju akvarijuma. Time se mogu unistiti nevidljive granice koje ribe medjusobno uspostave i do prekida veze Julidochromisa, koja cesto moze zavrsiti i ubijanjem slabe jedinke. Primeceno je da i izmena znacajne kolicine vode moze dovesti do raskida formiranih parova. Zbog toga je najbolje jednom uspostavljen i formiran par pustiti na miru, bez prevelikih i iznenadnih promena, kako bi se uklonio rizik iznenadnog stresa. 
Svi Julidochromisi se mreste tzv. leglom u pecini, a zenka obicno odlaze ikru na gornju stranicu skrovista, nakon cega ih muzjak oplodjuje. Postoje medjutim i neke razlike. J. transcriputsi i  J. ornatusi se mreste na svake 2 nedelje, dok se ostale tri vrste Julidochromisa mreste svakih 4 - 5 nedelja. Kod cescih mrestova u leglu je izmedju 5- 20 komada ikre, dok u retkim u leglu obicno ima izmedju 50 – 100 komada ikre. Dok je zenka u pecinici i cuva jajasca, muzjak cuva podrucje ispred i samu teritoriju.
Julidochromisi imaju vrlo zanimljiv nacin cuvanja potomaka. Naime, za mlade ribice se uz roditelje koji ih cuvaju, brinu i njihova starija braca i sestre iz prethodnih legla. I nakon sto se izlegu, mlade ribice ostaju u gnezdu. Roditelji ne cuvaju direktno potomke, nego brane svoju teritoriju, ali im na taj nacin pomazu od nasrtaja ostalih predatora.