Eretmodus (Goby)

Razred: Actinopterygii
Red: Perciformes
Porodica: Cichlidae
Rod: Eretmodus
        Tanganicodus
        Spathodus
Vrste: E. cyanostictus (Boulenger 1898)
          T. irsacae (Poll 1950)
          S. erythrodon (Boulenger 1901), S. marlieri (Poll 1950)





 
Ovo je skup malenih, patuljastih Tanganyika ciklida koji se uobicajeno nazivaju istim imenom - ciklidi glavoci - zbog njihove slicnosti sa dobro poznatim morskim ribama, koje provode dane lezeci na dnu. Javlja se i naziv ciklidi klauni. Medjusobno su vrlo slicni, a najvece razlike su u sistemu razmestaja zuba. Najnovija DNK istrazivanja upucuju na to kako svi pripadaju istom rodu pa se u skorijoj buducnosti moze ocekivati da budu smesteni u rod Eretmodus, jer je on najstariji. Zive uz samu obalu jezera, u plicacima do tri metra dubine, a najcesce cak i na dubinama manjim od jednoga metra, gde je voda vrlo turbulentna i izrazito bogata kiseonikom. Povrsina jezera je vrlo nemirna,talasi se razbijaju o obalu i prave jake turbulencije. Kako bi uspeli opstati na tako negostoljubivom terenu, goby ciklidi su se morali prilagoditi toj okolini i razviti razlicite nacine prilagodjavanja. Glavna stvar je u reduciranom plivajucem mehuru. Kada bi imali normalno razvijen plivajuci mehur, bili bi previse plovni i ne bi mogli odolevati uzburkanosti vode. Uz to, prsna i stomacna peraja su im vrlo razvijena i snazne, sto im pomaze da se odrzavaju pri dnu u nemirnom stanistu.
Buduci da zive u takvim negostoljubivim uslovima, prilicno su sigurni od predatora u jezeru. Ali zato postoji jedan drugi problem, a to su ptice kojih ima mnogo oko jezera. I tu su se ovi maleni ciklidi uspeli prilagoditi. Boja tela im se stapa sa okolinom i iz vazduha ih je vrlo tesko za primetiti. Ledjna peraja su im uz to puna kostiju, te se i na taj način brane od ptica.
Hrane se algama koje rastu na kamenju, ali i mnogobrojnim malim zivotinjicama koje zive na algama. Maleni racici, insekti, razne larve i crvici mnogim vrstama predstavljaju siguran i pozeljan plen. Iako im je probavni trakt vrlo dugacak (2 - 3 duzine njihovog tela) ostali biljojedi u jezeru Tanganyika imaju mnogo duza creva, sto dovodi do zakljucka da pripadaju u grupu svastojeda kojima je biljna hrana cesca.
Razlike izmedju muzjaka i zenke gotovo da i nema. Muzjak bi trebao biti nesto veci i tanji, ali to nije siguran pokazatelj. Jedini siguran nacin je vizuelni pregled genitalnih papila. Vecinom su monogamni i formirani parovi ostaju dugo vremena zajedno, ponekad i citav zivot, sto je neuobicajeno buduci da svi ovi ciklidi praktikuju usno leglo. Samo kod Spathodus marlieria javlja se uobicajeno materinsko usno leglo (izgleda i kod Eretmodus cyanostictusa iz severnog dela jezera sto bi znacilo da je to razlicita vrsta od E. cyanostictusa sa juga jezera). sto je prilicno neobicno za usna legla. Ostali pripadnici praktikuju musko-zensko usno leglo. Muzjak ispusta seme na ravni vodoravni kamen. Nakon toga dolazi zenka i ispusta jajasca 20 - 30 komada. Muzjak opet ispusta spermu,  zenka sakuplja jajasca u usta. Cuva ih sledecih 10 - 12 dana, nakon kojih zenka ispusta larve ribica, a muzjak ih pazljivo sakuplja u svoja usta. On zatim preuzima ulogu cuvara dok se ribice skroz ne razviju, sljedecih 7 - 10 dana. Celo to vreme muzjak i zenka ostaju zajedno, cuvajuci jedan drugoga. Kod Spathodus marlieria javlja se tipicno materinsko usno leglo gde celokupnu brigu za ocuvanje ikre na sebe preuzima zenka, dok muzjak nakon oplodnje ne brine ni za zenku ni za obranu teritorije.
Akvarijum treba urediti tako da na dnu imaju dovoljno mesta da se mogu ugodno osjecati i ne ulaziti u prevelike konflikte. Voda - tvrda, pH - visok, temperatura 26-28°C, pesak na dno, mnostvo kamenja i prolaza, sve ono sto je potrebno i za druge Tanganyika ciklide. Uz to je pozeljna i jaka filtracija koja ce omoguciti obogacenje vode sa kiseonikom. Mogu se drzati sa Tropheusima, Cyprichromisima, Ophthalmotilapiama, ili Cyathopharynixima. Najbolje je drzati samo jednu vrstu ovih malih ciklida, jer je primeceno da u akvarijumskim uslovima znaju biti agresivni prema ostalim vrstama ciklida glavoca.

Eretmodus cyanostictus (Boulenger, 1898)

Zive gusto oko celog jezera Tanganyika. Jedino Eretmodus cyanostictusi zive u juznim delovima jezera, dok u severnom delu jezera zive i ostali pripadnici ciklida glavoca. Postoji vise geografskih varijanata ove ribe, cak postoji sumnja da su severni i juzni rodjaci u stvari dve razlicite vrste. Zive vecinom u parovima, iako se moze naci i u velikim geupama. Hrane se gotovo iskljucivo algama i odlicni su majstori prilikom struganja kamenja. Narastu do 9 cm, u akvarijumima do 10 cm. Jednom paru je u akvarijumu potrebno 50 - 60 cm. prostora pri dnu, kako bi mogli uspostaviti svoju teritoriju.






Tanganicodus irsacae (Poll, 1950)

Najmanji pripadnik ovih ciklida, naraste do 6.5 cm, dok su zenke i manje. Vrlo je slican Spathodus erythrodonu. Ima posebno prilagodjen i izduzen prednji zub koji mu sluzi za izvlacenje malenih racica i larvi komaraca iz mnogobrojnih sicusnih skrovista. Ishrana hranom zivotinjskog porekla predstavlja mu dodatni izvor hranjivih materija, premda se cesto hrani i algama. Zive u severnom delu jezera Tanganyika i populacija im je prilicno rasirena.







Spathodus erythrodon (Boulenger, 1900)

Vrlo je slican Eretmodus cyanostictusu i moze se razlikovati samo po razlikama u sistemu razmestaja zuba. Hrane se pretezno algama, a narastu do 7.5 cm.. Zive u severnom delu jezera, a populacija im je poprilicno rastrakana. Ne mogu plivati normalno, ali im je zato repno peraje vrlo snazno i omogucava micanje malim skokovima. U akvarijima su relativno agresivni, najpozeljnije je imati jedan par ovih riba u akvarijumu vecem od sto litara.




Spathodus erythrodon Kabezi





Spathodus marlieri (Poll, 1950)

Najveci pripadnik ciklida klana, naraste do 10 cm. Veci je od zenke, i na celu mu izraste veca i izrazenija kvrga. Zivi vecinom na severnom delu jezera i za razliku od ostalih, ne zadrzava se iskljucivo na dnu (ni nema svoju teritoriju), nego cesto i dobro pliva iznad dna. Hrani se algama i malenim bezkicmenjacima. Jedino Spathodus marlieri praktikuje materinsko usno leglo, pa je i po tome razlicit od ostalih. Ima reputaciju agresivne ribe koja ne tolerise druge vrste u akvarijumu.