Uaru fernandezyepezi

Ovaj ciklid se ne preporučuje početnicima – vrlo je zahtevan, osetljiv i redak u akvarijumima jer je za njihov uzgoj potrebno puno znanja i strpljenja. Ime je dobio u čast  ihtiologa Augustina Fernandeza Yepeza.

Razred: Actinopterygii
Red: Perciformes
Porodica: Cichlidae
Rod: Uaru
Vrsta: fernandezyepezi (Stanikowski, 1989)
Geografsko poreklo: Kolumbija

Prirodno stanište:
Rio Atabapo, pritoka reke  Rio Orinoko, na granici Venecuele i Kolumbije. U reci se ne nalazi bilje a dno je prekriveno belim peskom. Od dekora je prisutno  samo veliko zamršeno  korenje. Ovih ciklida, u prirodnom okruženju, ima u izobilju pa lokalnom stanovništvu služe kao izvor hrane.

Akvarijum:

Veliki i prostran akvarijum, zapremine 500 litara, podloga od belog sitnog peska i korenje. Potopljeni panj igra važnu ulogu. S jedne strane ispušta tanin čime olakšava postizanje prirodnih uslova u akvarijumu, a s druge strane ga Uaru-i redovno grickaju što igra važnu ulogu u njihovoj probavi. Kamenje ne sme imati oštre ivice, jer se ovi ciklidi uplaše i mogli bi se samopovrediti. Biljke se ne preporučuju s obzirom da je fernandezyepezi biljojed. Trebalo bi obezbediti dosta mesta koji će služiti kao zaklon ali i slobodnog prostora za plivanje.

Parametri vode: 

Ova vrsta živi u veoma mekim, kiselim vodama  pH 5.0 a temperatura vode 27 – 29 0C

Filtracija:

Nitrati predstavljaju velikog neprijatelja za Uaru-e. Zbog toga filtracija akvarijuma igra ključnu ulogu. Kako su ovo veliki ciklidi koji jako prljaju vodu, potrebna je filtracija koja će u 1 sat barem 10 puta profiltrirati akvarijumsku vodu. Uz to je potrebno sedmično  menjati oko 30% vode u akvarijumu, kako bi nitrati ostali na minimalnim vrednostima. Ukoliko se ne vodi računa o ovim parametrima može doći do oboljenja  „rupe u glavi“. Zbog toga se uvek treba održavati kvalitet vode.


Opis:

Telo Uaru ciklida je ovalnog oblika, slično disku. Kolorit odrasle jedinke nije spektakularan – klasična srebrno – siva boja čiju jednoličnost prekidaju velika tamna  tačku na telu, negde oko sredine leđnog peraja iza koje sledi tamna linija celom visinom tela i još jedna linija na početku repa. Dok su male imaju žutu boju sa belim mrljama a u periodu parenja nijansa boje podloge dolazi i do bakarno crne sa crvenim očima.
Veličina: 25 – 30  cm





Ishrana:

Mnogo je bolje da se hrane 2-3 puta dnevno po malo nego samo jedna velika porcija. Kao jako osetljiv ciklid, Uaru bi trebalo priuštiti što kvalitetniju i što raznovrsniju hranu. S obzirom da su većinski biljojedi izbor je veliki. Optimalno zdravlje će im obezbediti povremene dijete (kombinacija pahuljica, pelete, alge...), povremeno zamrznuta hrana. Od povrća se preporučuje: grašak, spanać, kukuruz, salata, tikvice, alge, a od mesa: artemia, kravlje srce, planktoni... Ukoliko u akvarijuma ima biljaka, poješće ih sve do korena.


Kompatibilnost:

Ne podnose samoću, pa ako nekog Uaru-a treba odvojiti i staviti u karantin, to mora biti napravljeno tako da ribe međusobno imaju vizuelni kontakt.
Budući da u prirodi žive zajedno sa diskusima i skalarima, i u akvarijumu ih možete držati zajedno. Mogu biti i sa mirnijim ciklidima koji dolaze iz istih područja i podnose visoke temperature vode. Neke od riba prikladne za zajednički akvarijum su:  Satanoperca daemon, Papiliochromis ramirezi, Papiliochromis altispinossa, Crenicichla regani, Herosi, Aequdensi, kao i razne vrste tetra i neke vrste Corydorasa.

Polni dimorfizam:   

Gotovo je nemoguće odrediti razliku između ženke i mužjaka. Čak ni najveći stručnjak za Uaru fernandezyepezi-e ne može videti nikakvu razliku. Da bi se stvar dodatno zakomplikovala kod Uaru-a može doći do toga da se spare dve ženke i ležu jajašca, koja naravno ostaju neoplođena i propadaju. Jedina razlika je u veličini, obično su mužjaci veći od ženki.

Razmnozavanje:

Kako je već i samo držanje Uaru-a komplikovano, njihovo razmnožavanje je još teže.
Uaru jako teško uspeva da se razmnožava u akvarijumskim uslovima. Jedino Stanikowski je u tome uspeo.  Prvenstveno zbog toga što se polovi ne razlikuju pa može doći do sparivanja dve ženke koje bacaju ikru ali ta ikra naravno ostaje neoplođena. Drugi razlog je  što dolazi iz područja kristalno čistih voda, koje su izuzetno meke i vrlo kisele. Može se reći da im treba omogućiti iste uslove kao i za diskuse, s tim što su oni još malo osetljiviji.
U periodu parenja Uaru menja svoj prilično blag, svakodnevni izgled i postaje bakarno crne boje sa crvenim očima. Uobičajna pojava je da mladi roditelji pojedu jajašca. A jedina mogućnost da se taj rizik smanji je ostavljanje svetla u toku noći. Jednom sparen par ostaje zajedno – monogamija.
Ženke jaja polažu na ravnu ploču ili saksiju a o malcima brinu podjednako brižno i mužjaci i ženke.



 Jajašca su svetlosmeđe boje. Ukoliko je voda pretvrda, ljuska jajašca se stvrdne, mlade ribice se ne mogu izvući iz nje i uginuće je neminovno.
U opisu koji je dao Stanikowski jedna serija obično sadrži 100 – 400 jaja a malci se izlegu za 2-4 dana i odlaze do jame iskopane u šljunku gde ostaju 3-4 dana. Boja malih Uaru-a je žuta sa belim mrljama ali kada dostignu dužinu od 5 cm ta boja nestaje.
Mlade ribice rastu vrlo brzo, sa šest meseci mogu dostići 11 – 12  cm. Ako ne dobijaju dovoljno hrane, mogu postati agresivni  i pojesti slabije ribice.
Malce nije potrebno hraniti prvih dana jer telo roditelja ispuštaju sluz koja sluzi kao hrana potomstvu.

Ukoliko su ribice iznenadno prepadnute, sabijaju se jedna uza drugu, što je verovatno njihovo instinktivno ponašanje kada u prirodi pokušavaju zbuniti grabljivice. Polno sazrevaju nakon otprilike godinu dana života.
 Mreste se kao i mnogi ostali ciklidi u vreme kišne sezone, najčešće februar – april.