Nanochromis Transvestitus

Razred: Actinopterygii
Red: Perciformes
Porodica: Cichlidae
Rod: Nanochromis
Vrsta: transvestitus (Stewart i Roberts, 1984)


Rod Nanochromis je endemičan u području rečnog sliva reke Kongo (Zaire). Sve vrste nastanjuju područja oko ove velike reke i to u zemljama Kongo, Demokratska Republika Kongo i Centralnoafrička Republika. Za sada je naucno opisano 8 vrsta Nanochromis, a postoji još nekoliko neopisanih vrsta. Prema istraživanju Antona Lamboja, dele se u dve grupe.
Glavna karakteristika prve grupe je odsutnost longitudinalne uzdužne pruge. Okomite pruge ponekad su prisutne. Sivkaste su boje, žive u bržim vodama i prilično su agresivni prema pripadnicima svoje vrste. U prvu grupu spadaju:


    Nanochromis consortus(Roberts i Stewart, 1976)
    Nanochromis nudiceps (Boulenger, 1899)
    Nanochromis parilus (Roberts i Stewart, 1976)
    Nanochromis splendens (Roberts i Stewart, 1976)
    Nanochromis transvestitus (Stewart i Roberts, 1984)
    Nanochromis sp. "Kasai".


Svi pripadnici druge grupe imaju tamnu dugačku longitudinalnu prugu. Razlike medju polovima su izraženije nego u prvoj grupi, više podnose pripadnike svoje vrste  i žive u mirnijim vodama. U drugu grupu, od kojih su posljednje tri vrste naucno neopisane spadaju:


    Nanochromis dimidatus (Pellegrin, 1900)
    Nanochromis squamiceps (Boulenger, 1902)
    Nanochromis sp. "Genema"
    Nanochromis sp. "Bloody Mary"
    Nanochromis sp. "Green Speckle"



Postoji još vrsta Nanochromis minor (Roberts i Stewart, 1967) koja se ne može smestiti niti u jednu od ove dve grupe.

Svi ovi ciklidi pripadaju grupi patuljastih ciklida.Vrlo su duguljasti, tanki i kratke njuške . Mužjaci su veći od ženki, sa dužim leđnim, analnim i trbušnim perajama. Kada polno sazru i počnu sa parenjem, ženke dobijaju zaobljeni trbuh sa jakom,istaknutom bojom. Za držanje ovih ciklida u akvarijumu potrebno je određeno predznanje, pa se preporučuju iskusnijim akvaristima. Ne tolerisu prisutnost većih količina nitrata, nitrita ili amonijaka. Stoga se posebna pažnja mora posvetiti optimalnom kvalitetu vode. Redovna zamena dela vode predstavlja nužnost. Tvrdoća i pH vode nisu toliko značajni za držanje ciklida, ali su izuzetno važni ukoliko ih se želi razmnožiti. Svi oni žive na području gde je voda mekana, a pH doseže ponekad samo 4.0. Da ne bi došlo do probavnih smetnji, potrebno ih je hraniti sa kvalitetnom hranom koja sadrži dosta biljne hrane.
U akvarijumu je preporučljivo držati jedan par iste vrste. Ukoliko ima više riba, može doći do problema sa agresijom, jer ovi ciklidi nisu previše tolerantni prema pripadnicima svoje vrste. Više riba je moguće imati samo u većim akvarijumima, sa mnogo mesta za sakrivanje, kako bi terorisane ribe mogle preživeti. Veličina akvarijuma za jedan par trebala bi biti oko 50 litara, naravno i veća ukoliko je to moguće. Na dno je poželjno staviti sitan pesak, skladno njihovom prirodnom stanistu. Nanochromisi spadaju u grupu ciklida koji manje kopaju, pa je u akvarijumu moguće zasaditi više vrsta biljaka. Ipak, biljke Anubias dolaze iz područja gdje oni žive, pa ih akvaristi koji pokušavaju stvoriti njihov biotop preferiraju, zajedno sa kamenim zaklonima.

Ženka i mužjak su monogamni, formiraju par i ostaju zajedno. Ako se na području nalazi veći broj ženki, tada stariji i dominantniji mužjaci znaju preci u poligamiju. Mreste se na podlozi - leglo u suplinama,pecinicama. Prije parenja stomak ženke poprima jarku boju, crvenu ili ljubičastu, zavisno od vrste. Udvaranje započinje ženka, plivajući ispred mužjaka sa karakterističnim  trzanjem tela. Kada ženka uspe u zavodjenju, dolazi do mresta. Za ikru (koje obično ima oko 40), se brine ženka, dok mužjak štiti teritoriju. Nakon tri dana iz ikre se legu malene ribice koje se sljedećih 5 - 6 dana hrane iz zumancane kese. Nakon toga slobodno proplivaju i spremne su za uzimanje hrane. Za mlade ribice brinu se podjednako i ženka i mužjak.

Nanochromis transvestitus je maleni i zanimljiv ciklid endemičan u jezeru Mai-Ndombe blizu Ipeke-a i njegovoj bližoj okolini. U prošlosti se jezero zvalo Leopold II. Nalazi se u zapadnom delu Demokratske Republike Kongo, istočno od reke Kongo, površine 2300 km. Ime na lokalnom jeziku znači TAMNA VODA, zato što je voda u jezeru vrlo tamna i u njemu je vidljivost manja od pola metra. Uz to je i vrlo mekana a pH iznosi samo 4.0. Jezero je prilično plitko (5 – 10 metara), sa peskovitim dnom na kojem ima mnogo organskog taloga, lišća i poprilično kamenja. Obala je jako razudjena, a površina jezera se tokom kišne sezone poveća i dva do tri puta.   U takvom jezeru živi Nanochromis transvestitus. Dobio je takvo ime zbog toga što ženka ima puno izraženije boje od mužjaka. Iako je to neuobičajeno za ciklide, postoji priličan broj afričkih vrsta ciklida gde ženka ima jače izraženiju boju, npr. Pelvicachromis.

Ovo je jedan od najmanjih pripadnika roda Nanochromis. Mužjaci su veći i narastu do 7 cm. (ženke do 6 cm), sa većim leđnim, trbušnim i analnim perajima. Po telu i ledjnom peraju imaju tamne pruge. One su ipak puno izraženije kod ženke, posebno na analnom i repnom peraju, gde mužjak uopste nema vidljivih pruga. Ono što ženke posebno ističe je prekrasan jarkocrveni stomak koji dobiva takvu boju kad ženka polno sazri.
Akvarijum dužine 60 cm dovoljan je za jedan par Nanochromis transvestitusa. Kao i kod mnogih drugih ciklida, zapremina akvarijuma nije toliko važna, mnogo je važnija njegova dužina i dubina. Za njihovo držanje dovoljno se brinuti pažnjom odgovornog akvariste, sa vecim akcentom na prehranu i izmenu vode na koju su osetljivi svi patuljasti ciklidi. Ali za njihovo razmnožavanje i uzgoj moraju im se omoguciti uslovi što identicniji prirodnima. Znači, voda mora biti mekana sa vrlo niskim pH. Zbog toga se i ne preporučuju akvaristima početnicima. Na dno treba staviti pesak i dosta kamenja koji će biti zaklon i utočište za ženku. Sa  velikim komadom drveta tj panjem voda postaje tamna i omekšava se. Nanochromis transvestitusi vole kopati i riti po dnu, posebno u doba parenja, pa je biljke preporučljivo dodatno zaštititi. Prilično su agresivni prema pripadnicima svoje vrste. Zato je najbolje imati samo jedan par, kako druge ribe iz njihovog roda ne bi patile. Za ženku je potrebno napraviti mnogobrojne zaklone da se može sakriti i odmoriti od agresivnog mužjaka.

 Parenje podstice ženka koja dolazi pred mužjaka i trza se pred njim pokazujući mu svoj jarko crveni stomak. Mesto za parenje roditelji najčešće biraju ispod neke ravne površine, npr. kamena ili panja. Tamo iskopaju pecinu,rupu i ženka položi ikru koju mužjak oplodi. Ženka se brine za ikru, dok mužjak čuva teritoriju. Legla su malena, oko 40 – 70 jajasaca precnika 1 mm. Nakon 2 – 3 dana ribice se izlegnu te još sljedecih 4 – 5 dana ostaju nepokretne hraneći se svojom zumancanom kesom. Nakon toga proplivaju i spremne su jesti sitnu živu hranu, zelenu vodu, infuzoriju, mikrocrve... Prvih dana života mladj riba mora se striktno paziti na pH i tvrdoću vode, jer veće promene i oscilacije,se završavaju fatalno. Nakon dve nedelje postepeno se može povećavati pH, ali nikako ne naglo i iznenada. Ribice rastu brzo i neravnomerno kao i svi ciklidi. Kada dodju na 2 cm. već im se može odrediti pol i to prema uspravnim prugama na repnom peraju.

Nanochromis transvestitus iako malen rastom, zaslužuje pažnju akvarista. Kao i mnogi drugi ciklidi i on ima nešto po čemu je različit od većine, izraženiju obojenost ženke. Ali to nije jedini njegov adut. Izazov njihovog razmnožavanja podstice akvariste koju su ušli malo dublje u ovaj hobi da stvore ovim malenim ribama uslove u kojima će one moći odgajati nove potomke. A život novog mladog naraštaja će baciti u zaborav sav trud koju je akvarista uložio da stvori uslove kako bi se tako nešto i dogodilo