Labeotropheus trewavasae (meni
jako zanimljiva riba) je jedna od rasprostranjenijih vrsta u okviru
M’buna „korpusa” u jezeru Malawi. Nastanjuje pliće kamenite priobalne
delove i retko se može naći u zonama dubljim od 20 metara, a najčešće na
dubinama manjim od 10 metara. Svi pripadnici roda Labeotropheus lako se
raspoznaju po spuštenoj mesnatoj njušci. Njihovi zubi, postavljeni u
pravom nizu, duž dna lobanje, evolucija je specijalizovala za efikasno
skidanje algi sa njima prekrivenih stena. Naziv roda upućuje na sličnost
usta pripadnika istog sa vrstama iz roda Labeo.
Ishrana :
Neteritorijalne ribe u jezeru Malawi, kakav je i L. trewavasae, osuđene su na porcije algi koje nalaze na gornjim površinama stena, onim koje su gotovo paralelne sa površinom jezera. Zahvaljujući položaju vilice, samim tim i usta, ovom ciklidu je omogućeno da se hrani i na tako malim dubinama gde bi pripadnicima drugih rodova, ribama približne veličine, to bilo neizvodljivo. Ovde je Labeotropheus ubedljivi pobednik – čak i na onim jako malim dubinama gde ribe, koje svojim telom prilikom struganja algi čine prav ugao sa površinom s koje se hrane, i ne zalaze. Zanimljiv je prizor gde neki od pripadnika roda Labeotropheus stružu alge sa vertikalnih povrsina, telom gotovo priljubljenim uz iste.
Specifičan izgled pripadnika ovog roda dovodi u vezu i sa činjenicom da su strujanja vode neretko izrazito snazni upravo uz same obale, pa su Labeotropheusima karakterističan „nos“ i „položeno“ telo dok se hrane, svojevrsni oslonac koji im istovremeno štedi i energiju ...
Boje i razlikovanje polova :
Najčešći tip obojenosti mužjaka ipak jeste plava varijanta (od svetle do izrazito tamne), često sa perajima u boji (najčešće narandžastoj) ili sa divnim narandžastim i sl. prelivima po bokovima, celom dužinom ili samo zadnjom polovinom tela, bliže repu, itd. Ženke su najčešće „ marmelade“ OB tipa ili „mramorne“, mada mogu biti i „flat“, a OB mužjaci su jako retki.
I mužjak i ženka mogu narasti do 18cm.
Mrest :
Do oplodnje ikre ponekad dolazi i van usta ženke. Nakon što ženka izbaci nekoliko jaja, mužjak ih, prateći je, oplodi na podlozi. U međuvremenu, ženka pliva u velikom krugu oko mesta na kom je položila jaja, zatim ista skuplja i u istoj „turi“ izbacuje nova. I kod fuelleborni-a je, kao i kod drugog pripadnika ovog roda, karakteristično da im duže nego obično treba da „savladaju“ tajne mresta i uspešnog nošenja podmlatka – često će mladim primercima prva 2-3 pokusaja biti neuspešna, dok sa odraslim ribama problema u tom smislu nema. Zanimljivo je da su Labeotropheusi u m’buna svetu usamljen slučaj zbog još jedne svoje odlike – lažna ikra na analnom peraju mužjaka (ženke skoro i da je nemaju) je, u poređenju sa drugim odraslim m’buna ciklidima približne veličine, najmanja.
Uslovi drzanja :
U akvarijumu je važno da im obezbedite dovoljno prostora (minimum minimuma je 200L) i obilje velikih komada stena (tim bolje ako su iste obrasle algama – zadovoljićete njihovu prirodnu potrebu). Fin pesak karakterističan za sve m’buna akvarijume takođe će im prijati.
Ishrana:
Njihovu ishranu mahom treba bazirati na hrani biljnog porekla sa visokim procentom alge spiruline. Povremeno ih možete počastiti i nekom od kvalitetnih smrznutih varijanti, ali umereno.
Ishrana :
Neteritorijalne ribe u jezeru Malawi, kakav je i L. trewavasae, osuđene su na porcije algi koje nalaze na gornjim površinama stena, onim koje su gotovo paralelne sa površinom jezera. Zahvaljujući položaju vilice, samim tim i usta, ovom ciklidu je omogućeno da se hrani i na tako malim dubinama gde bi pripadnicima drugih rodova, ribama približne veličine, to bilo neizvodljivo. Ovde je Labeotropheus ubedljivi pobednik – čak i na onim jako malim dubinama gde ribe, koje svojim telom prilikom struganja algi čine prav ugao sa površinom s koje se hrane, i ne zalaze. Zanimljiv je prizor gde neki od pripadnika roda Labeotropheus stružu alge sa vertikalnih povrsina, telom gotovo priljubljenim uz iste.
Specifičan izgled pripadnika ovog roda dovodi u vezu i sa činjenicom da su strujanja vode neretko izrazito snazni upravo uz same obale, pa su Labeotropheusima karakterističan „nos“ i „položeno“ telo dok se hrane, svojevrsni oslonac koji im istovremeno štedi i energiju ...
Boje i razlikovanje polova :
Najčešći tip obojenosti mužjaka ipak jeste plava varijanta (od svetle do izrazito tamne), često sa perajima u boji (najčešće narandžastoj) ili sa divnim narandžastim i sl. prelivima po bokovima, celom dužinom ili samo zadnjom polovinom tela, bliže repu, itd. Ženke su najčešće „ marmelade“ OB tipa ili „mramorne“, mada mogu biti i „flat“, a OB mužjaci su jako retki.
I mužjak i ženka mogu narasti do 18cm.
Mrest :
Do oplodnje ikre ponekad dolazi i van usta ženke. Nakon što ženka izbaci nekoliko jaja, mužjak ih, prateći je, oplodi na podlozi. U međuvremenu, ženka pliva u velikom krugu oko mesta na kom je položila jaja, zatim ista skuplja i u istoj „turi“ izbacuje nova. I kod fuelleborni-a je, kao i kod drugog pripadnika ovog roda, karakteristično da im duže nego obično treba da „savladaju“ tajne mresta i uspešnog nošenja podmlatka – često će mladim primercima prva 2-3 pokusaja biti neuspešna, dok sa odraslim ribama problema u tom smislu nema. Zanimljivo je da su Labeotropheusi u m’buna svetu usamljen slučaj zbog još jedne svoje odlike – lažna ikra na analnom peraju mužjaka (ženke skoro i da je nemaju) je, u poređenju sa drugim odraslim m’buna ciklidima približne veličine, najmanja.
Uslovi drzanja :
U akvarijumu je važno da im obezbedite dovoljno prostora (minimum minimuma je 200L) i obilje velikih komada stena (tim bolje ako su iste obrasle algama – zadovoljićete njihovu prirodnu potrebu). Fin pesak karakterističan za sve m’buna akvarijume takođe će im prijati.
Ishrana:
Njihovu ishranu mahom treba bazirati na hrani biljnog porekla sa visokim procentom alge spiruline. Povremeno ih možete počastiti i nekom od kvalitetnih smrznutih varijanti, ali umereno.
Нема коментара:
Постави коментар